Запис са матурске екскурзије

Матруска екскурзија ученика гимназије „Петар I Петровић Његош“ у Даниловграду изведена је према плану и на опште задовољство професора и ученика.

Те жељно ишчекиване суботе, 24.09.2011. године, са два аутобуса крећемо из Подгорице према Даниловграду, гдје нас чека друга половина ученика. Расположење је на нивоу. Родитељи, браћа, сестре, комшије… Сви дошли да нас испрате, да додају још понешто (савјете, прије свега). Чини се да читав простор испред Гимназије просто исијава еуфоријом пред наше прво и (можда) посљедење велико путовање у овом саставу.

У једном аутобусу су ученици IV-2 и IV-3 са одјељењским старјешинама Славеном Фатићем и Ољенком Зубер, док су у другом аутобусу ученици одјељења IV-1 и IV-4 са својим одјељењским старјешинама, Милојем Аранитовићем и Љиљаном Колунџић. Наравно, ту су и по два возача у сваком аутобусу, као и водичи које је ангажовала туристичка агенције „Atlas tours“ из Подгорице.

Напокон, око 13 часова крећемо према Никшићу. До Итаје нас чека чак осам граничних контрола. Ваља превалити огроман пут кроз БиХ, Хрватску и Словенију. Све вријеме атмосфера у аутобусу је „на нивоу“. Смјењују се пјесме и шале, и тако до прве веће паузе коју правимо у Неуму. Пошто смо се окријепили, пуни ентузијазма крећемо даље. Посматрамо нестваран крајолик, дивимо се љепоти хрватске обале, бројним острвима, својеврсним бисерима Јадрана, а све то хватају и објективи наших фотоапарата.

Касно поподне излазимо на аутопут, што за многе од нас представља новину. „Хоћемо ли и ми некада имати нешто слично?“ – питају се многи у аутобусу. Возећи се готово савршеним друмом, с несмањеним интересовањем посматрамо равнице и брда на која се већ полако спушта тама. Узбуђење не јењава и те вечери ће мало ко заспати.

Након дуге вожње аутопутем стижемо на последњи гранични прелаз у нашем поласку. Уласком у Словенију, ми смо, заправо, ушли у Шенген зону, тј. зону без граница.

Сав умор од вожње нестао је када смо наредног јутра аутобус замијенили туристичким бродићем и отпловили према Венецији. Као да смо ушли не у град, већ у бајку. Већини ће Венеција засигурно остати у сјећању као град мостова, знаменитих грађевина, гондола и канала. Видјели смо прелијепа здања: Трг и цркву Светог Марка, кулу часовник, мост Риалто, мост Уздаха, Гранд канал, велелепну цркву Santa Maria della Salute… Пуни утисака, Венецију смо напустили у поподневним часовима, да би се нешто касније смјестили у хотел у Лидо ди Језолу. Боравак у овом предивном туристичком мјесту многи су искористили да се опусте и уживају на плажи дугачкој више километара.

Трећи дан смо провели у путу до Ђенове и у обиласку самог града. Ђенова је прелијеп град, са изузетно занимљивом историјом и поморском традицијом. Увече смо се укрцали на брод који је нешто иза поноћи кренуо према нашем главном одредишту – Барселони. За многе од нас вожња бродом је ново искуство. То није обичан брод, већ прави мали град. Наше кабине биле су на седмом или осмом спрату, што нам је у првом тренутку дјеловало невјероватно. На броду постоје базени, бутици, ресторани, салони… Неки ученици су ноћ провели на палуби у ишчекивању величанственог догађаја какав је рађање Сунца из мора. Заиста фасцинантан призор.

И већи дио четвртог дана провели смо на броду, да би у послијеподневним часовима стигли у Барселону. Кроз овај драгуљ Каталоније и цијеле Шпаније тог дана смо прошли само аутобусом, јер смо морали стићи на вријеме у Љорет де Мар и хотел Фламинго. Све је текло по плану и имали смо довољно времена да се припремимо за прво од три „освајања“ дискотеке „Холивуд“.

Изјутра смо отишли у Барселону, у цјелодневни обилазак овог чудесног града. Прво смо посјетили олимпијско село, а онда и грађевину која нас је све оставила без даха – цркву Саграда фамилија. Сви су пожељели да се фотографишу испред ове Гаудијеве грађевине на којој нема правилног облика, на којој све изгледа као извајано. Нешто касније посјетили смо још једно Гаудијево дјело – парк Гуељ, који је добио име по једном индустријалцу, иначе значајном Гаудијевом мецени. За љубитеље фудбала праву атракцију представљао је стадион „Камп Ноу“. Потом смо посјетили брдо Монжуик, гдје се налази здање војног музеја, као и олимпијски стадион.

Јутро шестог дана многи су искористили да обиђу Љорет де Мар, док су други то вријеме провели на плажи. Послије ручка кренули смо за Фигерас, у посјету музеју Салвадора Далија. То није обичан музеј, као што ни Дали није био обичан човјек. Докази његове генијалости су на сваком кораку. Слике, разне справе, механички уређаји и сл. одушевљавају све посјетиоце овог музеја. За многе од нас ова посјета представља најзначајнији дио екскурзије. По повратку у Љорет де Мар посебно интересантно је било диско вече, због графити партија, тј. исписивања бијелих мајица које смо те вечери сви носили.

Цио седми дан смо провели у Љорет де Мару: неко у аква парку, који је по ријечима оних који су га посјетили права атракција и незаборавно искуство, а неко у куповини или на плажи дугој више километара. У поноћ смо, не без жаљења што остављамо Љорет, кренули на пут према Француској.

Сљедећи дан био је заиста невјероватан. Наиме, прошли смо цијелу Азурну обалу и посјетили најзначанија мјеста на њој. Изјутра смо били у Кану. Дивно мјесто, чувено по филмском фестивалу, пуно ексклузивних хотела у којима одсједа свјетски џет-сет. Из Кана смо се упутили према Ници, обишли њене знаменитости, да би већ поподне остали без даха дивећи се раскоши и богатству краљевине Монако. За многе ће и незаборавно искуство бити посјета казину у Монте Карлу. Предвече смо стигли у Сан Ремо и преноћили у једном старинском хотелу.

Претпоследњег дана смо посјетили три изуетна града: Милано, Верону и Падову. Уз одличне водиче обишли смо знаменитости Милана, а на разочарење многих Верону и Падову нисмо видјели у правом свјетлу, јер је пао мрак. Нажалост, капија на Јулијиној кући већ је била затворена кад смо стигли. У касним вечерњим сатима, након обиласка Падове, кренули смо назад, кроз Словенију, Хрватску, БиХ, да би посљедњу већу паузу направили у Требињу. Већ око 17 часова били смо на територији Црне Горе, неиспавани, уморни, али срећни. Стижемо у Даниловград, а нешто касније и у Подгорицу. Тиме се и завршила наша матурска екскурзија. Чини се да би многи дали било шта само да још једном крену на овакво путовање.

Према општем мишљењу ученика и професора екскурзија је протекла у најбољем реду и у потпуности је испунила свој циљ. Вратили смо се са новим знањима и можда мало другачијим „погледом на свијет“.

Дадо Радовановић, IV-2

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Categories: Хроника

Kretanje članaka

Zatvoreno za komentare.

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: