Запис са матурске екскурзије

Ekskurzija2015_1Екскурзија се из ковница наше маште почела изливати на друм и попримати контуре у четвртак, 24. септембра 2015. године. Спратни аутобуси нас из савршеног подгоричког зајутарја лагано уводе у даниловградско. А тамо иста слика као пред хотелом „Подгорица“. Матуранти, у пратњи најближих, са великим пртљагом и још већим надањима, узбуђени чекају да заузму своје мјесто у аутобисима и да крену на прво велико путовање у животу.

Пролазимо кроз Никшић и Гатачко поље, све вријеме пјевајући и уживајући у пејзажима. Прву паузу правимо тек што смо прешли границу. Како одмичемо даље, тако нам све бољи пут наговјештава да се примичемо европској зони, гдје, наводно, све у животу и његовој организацији тече складније него код нас. Промичемо кроз Далмацију, окружење је све разноврсније и врло брзо пред нама се указао Сплит. Међутим, тамни облаци над градом и повремена киша не обећавају да ћемо моћи да провјеримо оне старе стихове: Липшег Сплита од Сплита / не море ни бит’ / од свих миста на свиту / најлипши је Сплит. Обећана три сата шетње по овом дивном граду, свела су се на једва двадесетак минута. Надали смо се да ћемо видјети макар Диоклецијанову палата, али то невољно одлажемо за неку срећнију прилику. Ноћ непримјетно пада док са главног дока одмјеравамо „Јадролинијиног“ бијелог љепотана моћног имена – „Марко Поло“. Мало је оних међу нама који су до сада имали прилику да плове бродом. Све нам је ново и необично: улаз у утробу брода за људе и возила, стрма степеништа, палубе, униформисана посада, кабине, странци сапутници… Узбуђење расте и достиже врхунац када је „Марка Поло“ уздрхатао од силине својих мотора и полако се одвојио од обале. Највећи балкански град на обали Јадрана још дуго се могао видјети сав у ројевима бљештаве свјетлости. Екскурзија се први пут осјећала и ван домашаја нас који смо њен дио, те је брод, највише палуба, добио на живости.

Ekskurzija2015_6

АНКОНА | Анкона има неразуђену али раскошну обалу. То је најважнија лука на Јадрану, средишња база италијанске морнарице за Јадранско море. Пењемо се вијугавим путем, а поглед нам прелази преко мора које запљускује куће на стијенама и растјерује галебове. Италијани су „крвави“ радници, што се познаје по безбројним преораним њивама праћеним виноградима у пењању. На свака три-четири километра искрсне нека фабрика. А нигдје једног јединог камена.

РИМ | Два дана ћемо боравити у граду јединственом по стотинама музеја, цркава, галерија и фонтана. Ништа га не симболизује, ниједна личност и ниједна природна благодет као – Колосеум. Човјек га се не може нагледати, док смионо истрајава на раскрсници живота и свеопште пролазности. У души врви од помијешаних осјећања док шетајући широком калдрмом ум упија детаље са широких тргова. А онда: Константинов славолук, Foro Romano, улицом Dei Fori Imeriali, до трга Venezia и зграде Уједињења, коју Римљани зову Il Vitorriano. На врху се занесено прсе четири коња над којима управља богиња Вицториа. Обрели смо се код Пантеона, пратећи путоказе до Via del Corso. Храм свим боговима је дословно такнут са небеса, уз помоћ сунца што власећи своју златну косу у његову унутрашњост липти низ кружни отвор. Понесени пјесмом дјевојака из музичке школе, излазимо на највеличанственији трг, на Piazza Navona. Даље, већ буднији и под утицајем sant Agnese in Agone, задужбине папе Иноћентија III, неки улазе у цркву San Luigi dei Francesi, гдје спознају почетак и врхунац барокног сликарства у ремек дјелима Каравађа, чије се слике налазе у капели Contarelli, гдје их са великог прозора сунце чини потпуним у појави магичног кјароскура. На неколико минута од Пантеона приближавамо се ограђеној фонтани ди Треви, која ће, када се заврши њена обнова, заблистати љепша него икада.

Ekskurzija2015_4

Преспавали смо у Аричи, а нови дан започињемо посјетом Ватикану. Сваким погледом откривамо фасцинантне детаље и раскош док побожно стојимо испод Микеланђеловог кубета. Евоцирају се снови, рађају асоцијације, а средиштем куболе осликано сунце баца судбоносне зраке на аполонски лијепе фреске са библијским мотивима. Папске гробнице, све у камену, опточене златом и окружене барељефом херувима, са скулптурама на врху, углавном се налазе између сложених стубова, а највећа је направљена Бонифацију VIII.

А онда: слободно вријеме и шетња по Риму. Анђеоска тврђава (Castel Sant’ Angelo) на обали Тибера, Ponte Sant’Angelo, Piazza del Popolo, улице и тргови… Све као у сну. Они који су остали да на Шпански степеницама и Шпанском тргу чекају залазак, близу жубора фонтане, имали су ту привилегију да спознају дисање града.

ПИЗА | Campo dei Miracoli је сав обзидана љепота. Криви торањ, Катедрала и Крстионица. То је, углавном, све, али за ужитак довољно. Арно мирно тече испод мостова Променаде, која подсјећа на петроградско шеталиште.

Ноћимо у Монтекатинију. Мирна и тиха бања. Добар дио ноћи проводимо на угодним терасама, задивљени мјесецом који нараста до усијања играјући се жмурке са облацима.

ФИРЕНЦА | Идемо у сусрет катедрали Santa Maria del Fiore. Ријечи су недовољне да опишу љепоту грађевине и наше одушевљење. Једва одвајајући поглед од Дуома, раздвојени у групице, базамо по граду у коме се испред галерије Уфици нижу Бокачо, Данте, Петрарка, Галилеј, Ђордано Бруно, Николо Макијавели и Медичијеви. Код моста Векио сви стоје загледани преко Арна у ренесансне фасаде, прелијепе баште изнад којих се пружају чађаве надстрешице.

Ekskurzija2015_2

РИМИНИ | Пето послијеподне дроби се у четворочасовној вожњи до овог познатог љетовалишта, које за неколика копаља бије скоро сва остала, идући раме уз раме са Лидо ди Језолом, и које нуди у непосредној близини своје плаже више од петсто хотела, стотине барова, ресторана и диско клубова, што му прилично прекрива ауру антике. Од почетка путовања ишчекујемо то вече у дискотеци у Риминију. Било је за памћење.

САН МАРИНО | Овај поносни град, сав у успињању као тоскански виногради, крајем септембра, баш при нашој посљејутарњој посјети, стајао је спокојно под црним небом. Како се чини, море, које гледамо са више осматрачница током пењања ка тврђави Guaita, не би реметило тишину све и да запљускује бедеме. Опет имамо осјећај да смо ушетали у бајку.

Тржни центар недалеко од Риминија враћа нас у реалност.

ВЕРОНА | У граду смо ходочасника и пјесничких надахнућа, у посестрими Пуле и светог Витлејема. Прелазећи мост преко шумећег Адиђа брзо долазимо до Piazza Bra и заустављамо се крај Арене. Бјеласа се пред нашим задивљеним очима, спремна за нову сезону Фестивала ди Верона. Послије петоминутне шетње долази се у градску жилу куцавицу, Piazzu Erbe. Одатле, по калдрми главне улице идемо ка Јулијиној кући, гдје је испод чађавог балкона породице Капулети Ромео крварио своју исповијест, оснажен младалачком страшћу, вјечном љубављу, облистан звијездама и лунарним струјањима. Потом, идемо у спонтану шетњу. На другој страни ријеке виде се Santa Maria Antica, Santa Anastasia и Duomo di Verona, те цркве чувене по звоњави у тзв. пуном кругу, којим се производи најпродорнији одјек. У Дуому се налази највеће звоно те врсте на свијету. Преласком преко Ponte Vittoria, убрзо и преко Ponte del Risorgine, од Piazza Erbe долази се до базилике Zeno Maggiore, гдје су се, према Шекспировој драми, вјенчали Ромео и Јулија прије свог трагичног свршетка. Незаобилазан простор окупљања, близу центра, је Piazza dei Signori, у чијем се средишту до палата у којима је код органа власти нашао уточиште, налази статуа Дантеа.

Ekskurzija2015_3

ЛИДО ДИ ЈЕЗОЛО | Плажа вјетром просијана као брашно, пуна лежаљки и столова, закупљена од италијанског народа који је хотелијерима дозволио да све уреде по укусу посјетилаца. Овдје ћемо провести ноћ и забавити се у дискотеци.

ВЕНЕЦИЈА | Бајку лагуна и канала, отјеловљену у облику рибе, почели смо посматрати још са бродића којим смо испловили из Лида. У мимоилажењу са гондолама и вапоретима, пред силазак у стари град, Рива и Дуждева палата, преко трга Св. Марка узаним уличицама води до Риалта, снијежно бијелог, гдје се разилазимо сви. Santa Maria della Salute налази се на крају Canala Grande, на другој обали и већ са даљине плијени својом пријатном упадљивошћу, искајући од нас да је назовемо лабудовом пјесмом цијеле регије. Људи се у њој осјећају богодушнијим, окружени сликама Тицијана и Тинторета. У каналима распјевани гондолијери лађаре дугуљастим гондолама испод мостова уљујкујући тако парове што загрљено сједе у нијемој захвалности, свјесни тога да ништа слично ни на једном другом мјесту није изводљиво.

Поподне настављамо пут до највећег тржног центра у регији. У аутобусима разговарамо о најдражима који нас чекају тонући у снове.

ТРЕБИЊЕ | Башта кафане хотела „Платани“ је готово незаобилазна у Требињу. Скривени магнетизам прикива поглед Јована Дучића за Његошеву појаву преко пута, на главној улици прије парка, који води до поменуте цркве. Тог петка су крстили једно новорођенче. Фреска Марије Магдалене и Исуса Спаситеља претходе оној главној која приказује сина Божјег и апостоле. Једна улица води у бедеме старог града, гдје се кафане ослањају раме о раме да би двије уличице на крају довеле до Музеја Херцеговине. Арсланића мост води преко Требишњице, прелијепе ријеке понорнице, до смјернице за Херцеговачку Грачаницу и Никшић.

Пролазећи Перовића мостом надвисујемо Горичко језеро и гредемо пут Црне Горе. Повратак у завичај не успијевамо да сажмемо у одређено расположење, и фантазма коју подстичу умор и утисци остаје неартикулисана. Још није четири, а аутобуси се савијају до наше гимназије гдје су ђаци скочили у загрљај својима, чекајући на ствари. Наш мили град онакав је каквог смо га оставили. У пола пет, уз гласнију пјесму стигли смо до паркинга хотела „Подгорица“ и кренули топлини својих домова. Трагове наших корака заметнуће бајковито сјећање на земљу којом смо занесени прошли.

Балша Вукчевић, IV-2

Categories: Хроника

Kretanje članaka

Zatvoreno za komentare.

Blog na WordPress.com.

%d bloggers like this: